"...Skrivaš me..kao lopov svoje ukradeno blago..daleko od svijeta..od očiju..skrivaš moje postojanje..a ja se gubim u svemu i postajem tek malena sjenka što te pokušava pratiti..razumjeti..skrivaš me..a ne znaš koliko boli..koliko u svemu tome nestajem..postojati prestajem..negdje..u daljinama sa suzama u očima..želeći vrištati..cijelom svijetu obznaniti koliko te volim..koliko se biti tvojom ponosim..a ti..ti me skrivaš..."
Tako bih da te zagrlim samo,
u ovoj kisnoj jesenjoj noci,
nista ne greje kao tvoj dodir i poljubac...
Volim onaj osecaj kad se skupim uz tebe,
kad se osecam tako maleckom,
a zasticenom od celog sveta...
...pa i od ovog vetra i mirisa zime koja stize...
Da, zaista, kisa zna da bude lepa, u tvom zagrljaju...
ovako... ni malo mi se ne svidja...
...falis svake noci za miran san...
…Ako želiš ljubavnika,
Učiniću sve da me pitaš da to budem ja
I ako želiš neku drugu vrstu ljubavi
Nosiću masku za tebe
Ako ti treba partner
Uhvati moju ruku
Ili, ako želiš da me udariš u gnevu
Evo me
Tvoj sam…
I ako ti se prispava na trenutak
Na putu
Ja ću da te vodim
I ako želiš da radiš sama, na ulici
Ja ću da se sklonim
Ako želiš oca za svoje dete
Ili bi samo da se sa mnom šetaš
po pesku
Tvoj sam …
Leonard Koen
Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama...
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zashivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozhu s tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.
M.M.Antic